Novom danu se radujući, prošlost je tek ukras… Nabokov

*

U osamljenosti je sloboda,
a slast u onom što izmišljam.
Zvezdu, pahuljicu, kap meda
ja u stih zatvaram.

I svake noći umirući,
rad sam da vaskrsnem kad kucne čas,
novom danu se radujući,
prošlost je tek ukras.

1921.

„Nije se kladio na trenutak, nego na večnost“ – piše Kiš .
Kaže i „… poput prokletih pesnika, on je stvorio jedan veštački raj u kojem je poezija jedini opijum, i taj raj nastanio homoidima – svi su njegovi likovi pomalo somnabuli ili likovi iz sna; oni se kreću u jednom svetu privida, izvan dobra i izvan zla…“.
Nije poezija, ali lepo je videti:

Nerođenom čitaocu, Nabokov

Biography

Biografija

NEROĐENOM ČITAOCU

Ti, žitelju budućih vekova
ljubitelju starina, jednog dana
otkrićeš antologiju stihova,
koja je nepravedno pokopana.

I ti ćeš biti pajac, po meri
epohe: u fraku i redengotu.
Nalakti se. Slušaj. Izaberi
iz prohujalog najzvučniju notu.

Šesnaes redova, krunisanih
nejasnom fotografijom… I podsmeh
koji prezire, stil ugroženih,
jednostavnost kao bedu, kao greh.

Sada sam s tobom. Ne znam da li si voljan
da primiš ono što daruje mrak.
Osećaš li promaju: hladan zrak
prošlosti… Praštaj. Ja sam zadovoljan.

1930.